Cliche logo

Ishrana bez mesa – Pomodarstvo ili zdravstvena korist?

Ishrana bez mesa je vruća tema već nekoliko godina unazad, te na istu postoji mnogo sukobljenih naslova. Dok neki stručnjaci kažu da je meso štetno za naše zdravlje, drugi zagovaraju balansiranu ishranu koja uključuje i meso.

Opet, neki tvrde da treba jesti samo belo meso (tačnije meso živine), a da je crveno meso zapravo loše po nas. Tek sad nam ništa nije jasno. Kakvo je to belo ili crveno meso? U čemu je razlika? Šta je to u mesu što ne valja? 

Znamo koliko je ovo važna tema, jer ipak se tiče našeg zdravlja, pa smo malo istraživali i evo šta smo saznali.

Šta je crveno meso?

Crveno meso uključuje: govedinu, teletinu, jagnjetinu, ovčetinu, svinjetinu, meso od koze i divljači.

Crveno meso je izuzetno bogato proteinima, sa 20-25g proteina na svakih 100g mesa. Takođe predstavlja odličan izvor gvožđa, cinka, niacina, riboflavina, vitamina B12 i tiamina.

Polovina masti u crvenom mesu su ozloglašene zasićene masti, dok ostatak čine dobre nezasićene masti.

Šta uključuje belo meso ili meso živine?

Kada kažemo ‘’belo meso’’ tu pre svega mislimo na meso živine koje je nešto posnije od crvenog mesa. Piletina, ćuretina i pačetina spadaju u belo meso.

Belo meso je takođe dobar izvor proteina, kao i niacina, vitamina A, magnezijuma i cinka. Oko 30% masti u belom mesu su zasićene masti, a ostatak su ove zdravije mono- i poli-nezasićene masti.

Šta utiče na to da li je meso dobro ili nije za našu ishranu?

Kada čuješ da meso nije zdravo za ishranu, onda ne moraš to da uzmeš zdravo za gotovo. Naime, postoje brojni faktori koji utiču na to da li je meso zdravo ili nije za nas:

  • vrsta mesa
  • rasa životinje
  • čime se životinja hrani (žitaricama, travom ili veštačkom hranom)
  • koji je komad crvenog mesa u pitanju (da li grudi ili but)
  • koji deo živine je u pitanju (krilo, batak ili grudi)
  • količina masti koju sadrži (da li jedeš posniji deo mesa ili sa masnoćom, poput piletine sa kožicom)
  • način na koji pripremaš meso (kuvanje, dinstanje, pečenje, prženje ili roštiljanje)
  • da li su u pitanju mesne prerađevine.

Kao što vidiš, postoji veliki broj faktora koji utiče na krajnji kvalitet i zdravstvenu korist mesa. Tako da još uvek ne vlada jednoglasan stav, čak ni u naučnom svetu, da li je meso zdravo u ishrani ili ipak nije.

Mesne prerađevine nisu zdrave?

Dokazano je da su mesne prerađevine (salame, kobasice, viršle, šunka i dr.) izuzetno štetne za naše zdravlje, tačnije kancerogene – ali ovde se ne radi o samom mesu, već o dodatim hemikalijama koje se koriste za preradu mesa. Pokazalo se da prerađeno meso povećava rizik od raka creva i drugih bolesti. 

Prerađeno meso takođe može imati veoma visok nivo soli i zasićenih masti. 

Možemo da se složimo da mesne prerađevine definitivno treba izbaciti iz ishrane ili barem svesti na minimum.

Pa da li treba jesti meso ili ne?

Odgovor je da. Ali napominjemo, obrati pažnju na sve one stavke koje smo naveli. U najvećem broju slučajeva nije meso samo po sebi nezdravo – već način njegovog uzgoja, pripreme  i obrade. To je zapravo ono što je kritično u čitavoj ovoj priči.

Ako jedeš crveno meso, koje je veoma bogato proteinima i gvožđem, gledaj da ne pojedeš više od 350g crvenog mesa nedeljno. Preporučena veličina porcije kuvanog mesa je 100g. To znači da možeš da rasporediš crveno meso na 2-3 obroka svake nedelje.

Važno je da konzumiraš različite izvore proteina tokom čitave nedelje. Možeš da zameniš 1-2 obroka od crvenog mesa nedeljno sledećim izvorima proteina:

  • belim mesom (piletina, ćuretina ili pačetina)
  • biljnim proteinima poput mahunarki (pasulj, grašak, sočivo, leblebije)
  • jajima
  • pečurkama
  • ribom i morskim plodovima
  • mlečnim proizvodima
  • orašastim plodovima

Zapamti – balans i izbor zdravih namirnica jesu ključ zdrave ishrane.

Share post