Biljna mleka – ona poput pirinčanog, bademovog, ovsenog, sojinog – postaju sve popularnija. Sa porastom informacija o negativnom uticaju kravljeg mleka na naše zdravlje, sve više raste potražnja za alternativnim opcijama – a to su biljna mleka. Zapravo, pravilan naziv jeste ”biljni napitak” – jer to nije nikakvo mleko u pravom smislu te reči..
Jedan argument protiv njih – posebno od strane zagovornika za konzumiranje kravljeg mleka i mlečnih proizvoda – je da su biljna mleka manje hranljiva od kravljeg mleka. To je opravdana zabrinutost: ako ćemo promovisati više biljnu ishranu, onda bi takođe trebalo da se pobrinemo da nemamo negativan uticaj na svoje zdravlje.
Ako su ovi proizvodi manje hranljivi, potrošači bi to definitivno trebalo da znaju kako bi mogli da donose prave odluke na temu svoje ishrane.
Kako se dobijaju biljna mleka?
Ove biljne alternative se obično dobijaju natapanjem žitarica, mahunarki, orašastih plodova ili drugog glavnog sastojka, a zatim pritiskanjem i proceđivanjem tečnosti ili „mleka“. Mnogi ljudi ih više vole jer žele ili moraju da izbegavaju mlečne proizvode – ali neki ih biraju jer veruju da su zdravije opcije od kravljeg mleka.
Međutim, stručnjaci pozivaju potrošače da gledaju malo dalje od popularnosti i trendova u ishrani, te da ispitaju sastav i kvalitet biljnog mleka koje konzumiraju – jer neka od njih možda nisu tako zdrava kao što izgledaju ili kao što se priča.
Biljno mleko – manje kalorija, zasićenih masti i proteina
Mleko na biljnoj bazi obično ima sledeće karakteristike:
- manje kalorija
- malo proteina (sa izuzetkom sojinog mleka)
- manje masti (posebno zasićenih masti – sa izuzetkom kokosovog mleka)
- manje šećera (osim u slučaju kada proizvođač dodaje šećer, što nije zdrava opcija!)
- obično su obogaćena vitaminima i kalcijumom, tako da zapravo mogu da sadrže više vitamina B12 i vitamina D nego kravlje!
Da li ove karakteristike čine biljno mleko više ili manje zdravim od kravljeg?
Kako bismo za nečiju ishranu rekli da li je zdrava ili ne, to mora da bude određeno čitavim spektrom hrane koju ta osoba jede.
Ova osobina važi i za poređenje mleka. Prosečna osoba dobija više nego dovoljno kalorija (oko dve trećine stanovništva je gojazno) i jede više od preporučenih smernica za unos zasićenih masti. Iz tog razloga, prelazak na biljno mleko bi moglo malo poboljšati njihovo zdravlje.
Kravlje mleko je prirodno bogato proteinima, kalcijumom, kalijumom i vitaminima B i često je obogaćeno vitaminom A (koji je prirodno prisutan u punomasnom mleku) i vitaminom D.
S druge strane, mnoga biljna mleka su obogaćena mnogim hranljivim materijama koje se nalaze u kravljem mleku – ali ne svim. I mnoga od njih zapravo ne obezbeđuju dovoljno određenih ključnih hranljivih materija poput proteina, kalijuma i vitamina D.
Isto tako, većina odraslih dobija dovoljno proteina iz uobičajene ishrane. Prelazak na mleko sa niskim sadržajem proteina, kao što je biljno, verovatno neće napraviti veliku razliku.
Naravno, ovo se ne odnosi na sve. Deca, na primer, imaju pojačanu potrebu za unosom proteina i punomasnih proizvoda. Zato za decu biljna mleka ne bi trebalo da budu osnovni napitak!
Isto tako, ako većinu tvoje ishrane čine žitarice i neke osnovne namirnice, a ne dobijaš dovoljno proteina – onda bi konzumiranje biljnog mleka umesto kravljeg moglo da bude opasno za tebe. Čaša kravljeg mleka često može biti dobar izvor visokokvalitetnih proteina tokom dana.
Sa izuzetkom sojinog mleka, biljno mleko sadrži skoro nula proteina! I ovde se ne radi samo o tome da je ukupna količina proteina manja, već i zato što je njihov kvalitet lošiji.
Biljno mleko je dobro za neke ljude, ali nije prikladno za druge
Kao što rekosmo, mnogi ljudi ne dobijaju dovoljno visokokvalitetnih proteina u svakodnevnoj ishrani. Prebacivanje na biljna mleka, bez drugih promena u ishrani, za njih bi bio pogrešan izbor.
Ovo važi i za bebe i malu decu, ali i za starije ljude – gde su potrebe za proteinima veće. Naravno, neko može da promeni svoju ishranu na druge načine kako bi se uverio da i dalje zadovoljava svoje potrebe za proteinima – ali to bi trebalo da uradi pažljivo i prema smernicama nutricioniste.
Ali za mnoge ljude, biljno mleko može da bude dobra zamena za kravlje. Naročito kod onih koji su alergični ili intolerantni na mlečne proteine i laktozu iz kravljeg mleka.
Naš savet ti je da uvek tražiš one opcije biljnog mleka koje su obogaćene kalcijumom, vitaminom D i vitaminom B12 – koji često nedostaju u ishrani koja se zasniva na biljnoj hrani.
I naravno, pre bilo kakvih restriktivnih promena u ishrani – najpre se posavetuj sa lekarom ili nutricionistom.
