Sigurno si puno puta do sada čula ili upotrebila taj izraz ‘’on ili ona ima veliki ego’’. U svakodnevnoj upotrebi, termini ‘’ego’’ ili ‘’egocentrik’’ predstavljaju naglašen osećaj sopstvene važnosti. Imati zdrav ego znači da možemo da održavamo zdrav doživljaj sebe, a svaki poremećaj ega može dovesti do problema, uključujući preteranu usredsređenost na sebe (centriranost).
Ok, zaključila si da je pred tobom kratak čas iz psihologije. Budući da toliko često pominjemo ‘’ego’’ u svakodnevnom govoru i da to dosta utiče na međuljudske odnose – mi smo se bavili istraživanjem šta je zapravo ego i kako utiče na svakoga od nas.
Pa hajde da saznamo.
Šta je zapravo ego?
„Ego“ je najkraće rečeno „ja“ deo nečije ličnosti (ego je i latinski naziv za „ja“). To je onaj deo čoveka koji sebe definiše kao ličnost, odvojenu od spoljašnjeg sveta. Ego je onaj deo nas koji doživljava spoljašnji svet i reaguje na njega, delujući kao posrednik između nas i našeg društvenog i fizičkog okruženja.
Prema Sigmundu Frojdu, ego je deo naše ličnosti koji posreduje u zahtevima ida, superega i stvarnosti. Frojd je opisao id kao najosnovniji deo ličnosti koji podstiče ljude da ispune svoje najosnovnije potrebe. Superego je, s druge strane, moralistički deo ličnosti koji se formira kasnije u detinjstvu usled vaspitanja i društvenih uticaja.
Koji je zadatak ega?
Ego je komponenta ličnosti koja ima zadatak da uspostavi realističnu ravnotežu između zahteva primarnih nagona (ida) i moralne savesti (superega).
Frojd je takođe verovao da se ego oslanja na odbrambene mehanizme, poput poricanja i potiskivanja – kako bi nas zaštitio od negativnih emocija.
Ego nas sprečava da delujemo prema našim osnovnim porivima (id) i takođe radi na tome da postignemo ravnotežu sa našim moralnim standardima (superego). Dobro je poznato da ego deluje i u predsvesnom i u svesnom, ali budući da ima snažne veze sa idom – to znači da on deluje i u nesvesnom.
Hajde da vidimo šta to znači na konkretnom primeru:
Na primer, ako te neko preseče u saobraćaju, ego je taj koji te sprečava da pojuriš automobilom i fizički napadneš vozača koji je to učinio. Ego ti omogućava da uvidiš da bi ovaj odgovor bio društveno neprihvatljiv, ali ti isto tako omogućava da znaš da postoje i druga prikladnija sredstva za iskazivanje tvoje frustracije ili negodovanja.
Kako ego utiče na svakoga od nas?
Istraživanja su pokazala da se ego može smatrati odgovornim za mnoge negativne ljudske osobine, uključujući:
- kritikovanje i osuđivanje drugih
- manipulativno ponašanje
- nefleksibilnost i krutost
- jake promene raspoloženja
- stalnu potrebu za pohvalom i odobravanjem
- potrebu za osećaj superiornosti u odnosu na sve oko sebe
- osećaj straha, anksioznost
- shvatanje stvari preozbiljno
- osoba se lako uvredi
- stalna zabrinutost zbog sitnica
- ogorčenost prema drugima
- nemogućnost da se živi u sadašnjem trenutku
- osećaj beznađa i očaja
- potreba za moć i kontrolu nad drugima – i ovde se lista ne završava
Sve takve negativne osobine imaju veoma ozbiljne posledice i lako mogu da učine nečiji život lošim. Ovo može izazvati zavisnost od alkohola, duvana i drugih nedozvoljenih supstanci.
Može da deluje kao prepreka napretku i treba ga tretirati kao protivnika.
Ljudi uvek brzo okrive druge ili podignu glas protiv „okolnosti“ kada ih zadesi bilo šta loše. Ovo je proizvod ega. On nastoji da natera ljude da veruju da oni nisu odgovorni za svoje postupke, već njihovo okruženje. To su one osobe koje stalno krive druge za sve što im se dešava. Sigurno ih poznaješ.
Šta možemo da uradimo sa egom?
Ego se ne može eliminisati, jer je on deo naše ličnosti. Koliko god negativni efekti njegovog bujanja bili, on je vitalni deo naše individualnosti. Kao rezultat toga, umesto da ga uništimo, ono što treba da uradimo je da ga stavimo pod svoju kontrolu. Potrebno je da naglasimo njegove pozitivne atribute dok istovremeno potiskujemo negativne delove.
Zapamti:
Imati zdrav ego je važno, ali naduvan doživljaj sebe može dovesti do problema. Naduvani ego može biti simptom poremećaja mentalnog zdravlja – kao što je narcistički poremećaj ličnosti ili bipolarni poremećaj.
