Cliche logo

ODRŽIVO INVESTIRANJE: Neminovna i inovativna budućnost grada Beograda

Beograd, srpska prestonica, ima bogatu istoriju koja seže duboko u prošlost, ali i neospornu perspektivu za budućnost. Kao dinamičan grad koji se neprestano razvija, Beograd se suočava s izazovima rasta i urbanizacije. U toj potrazi za održivim razvojem, sve više se naglašava koncept održivog investiranja, koji ne samo da će omogućiti prosperitet grada već i obezbediti njegovu očuvanu budućnost.

Danica Živković, 32 godine, Relationship manager za MSP u Erste banci Srbija u Sektoru za pravna lica, je jedna od mnogih koja je veoma zainteresovana za ovu temu i vrlo je iskusna u datom polju. Ima internacionalno iskustvo, obzirom da je nakon osnovnih studija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, završila Master iz finansija na Vrije Univerzitetu u Amsterdamu, nakon čega je par godina radila u HSBC banci u Amsterdamu, takođe u Korporativnom sektoru. Radila je u Srbiji u Ministarstvu finansija u Sektoru za upravljanje sredstvima EU, zatim je bila uključena i na infrastrukturnim projektima UNDP-a u delu finansijske analize, kao i u Generali osiguranju u Sektoru za Asset management.

Odlučili smo da intervjuišemo Danicu kako bi nam ona, kroz svoje dugoročno iskustvo objasnila značaj održivog investiranja, njegove prednosti, kao i neke osnovne prepreke sa kojima se održivo investiranje suočava.

Šta je održivo investiranje?

Održivo investiranje osim tradicionalnih faktora obuhvata i aspekte životna sredine, društva i korporativnog upravljanja, što doprinosi dugoročnim pozitivnim efektima investicija. Održivi razvoj se najčešće definiše kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.

Pre svega bih pojasnila pojmove E,S i G, a zatim bih pomenula dva sporazuma koja ističu značaj ESG-a;

  • E(nvironment) se odnosi na faktore povezane sa vodom, mineralima, ekosistemom, biodiverzitetom, klimatskim rizicima, emisijama ugljen dioksida, zagađenje i upravljanje otpadom, upotrebom prirodnih resursa, čistom energijom i tehnologijom.
  • S(ocial) se odnosi na faktore koji utiču  na život ljudi kao na primer: ljudski kapital, lokalne zajednice i klijenti, uslovi rada i odnos sa zaposlenima, bezbednost zaposlenih, ljudska prava, deca kao radna snaga, itd.
  • (G)overnance se odnosi na pitanja vezana za državno uređenje ili dobru poslovnu praksu u industrijama kao i interese šireg spektra stejkholdera, strukture odbora direktora, mito i korupcija, politike sprečavanja pranja novca, poslovna etika, sindikati, lobiranje I donacije, strategije oporezivanja, itd.

Pariski sporazum je prvi univerzalni, globalni i pravno obavezujući sporazum o klimatskim promenama koji je stupio na snagu 2016. godine i ima 3 glavna cilja:

  1. Ograničiti porast globalne temperature na nivo ispod 2 stepena Celzijusa, poželjno na 1,5 u poređenju sa predindustrijskim nivoom.
  2. Povećati otpornost na negativne efekte klimatskih promena i podsticati razvoj niskoemisionih i klimatski otpornih inicijativa na način koji ne ugrožava proizvodnju hrane
  3. Učiniti tokove kapitala konzistentnim sa ciljem smanjenja GHG emisija i povećanje otpornosti na posledice klimatskih promena

European Green deal je pokret od strane Evropske komisije pokrenut  2019. godine i ima za cilj transformaciju EU u klimatski neutralno održivo i pravično društvo do 2050. godine. Klimatska neutralnost do 2050. podrazumeva smanjenje emisija za 55% do 2030. godine, dekarbonizaciju, energetsku tranziciju, cirkularnu ekonomiju, održivu poljoprivredu, zaštitu biodiverziteta i ekosistema, održe modele saobraćaja, itd.

Šta vas je zainteresovalo za ovu temu i kako ste počeli da se bavite održivim investiranjem?

Iako sam godinama u finansijama i bankarstvu moram priznati da sam poslednjih desetak godina uključena u projekte životne sredine zbog sopstvenog porodičnog biznisa tako da sam u samu tematiku bila uključena i pre nego što je ESG tema postala jako bitna kako za nefinansijske tako i za finansijske institucije.

Izuzetno sam ponosna na sticanje prestižnog sertifikata CFA instituta za ESG investiranje jer sam na taj način stekla stručna znanja o ovoj temi koja mi omogućavaju da adekvatnije sagledavam investicije svojih klijenata i pružim im odgovarajuće savete i rešenja u njihovim poslovnim potezima. Sa druge strane, u bankarskom sektoru je sada od visokog značaja imati zaposlene koji su stručni  u ovoj oblasti.

Koje su prednosti koje ovakva vrsta investiranja donosi sa sobom?

U cilju stvaranja održive budućnosti potrebno je raditi na očuvanju ravnoteže ekonomskih, društvenih i ekonomskih ciljeva, tako da je bitno usvojiti društveno odgovorno ponašanje u svim aspektima ljudskog života – kroz proizvodnju, potrošnju i upravljanje otpadom.

Na ovaj način postići će se ekonomske koristi kao što su: očuvanje resursa, energetska efikasnost, povećanje profitabilnosti zbog povećanja produktivnosti, kreiranje inovacija, konkurentska prednost; ali i društvene: smanjenje nejednakosti, rodna ravnopravnost, itd.

Da li mislite da se o održivom investiranju dovoljno priča danas?

Tema je sve aktuelnija danas, što smatram da je jako bitno i jedan od prvih koraka ka implementaciji. Veliki broj konferencija se održava na ovu temu od strane međunarodnih organizacija u saradnji kako sa privatnim tako i sa državnim sektorom, što je i medijski jako propraćeno tako verujem da je do sada svako upoznat makar sa osnovim pojmovima i značenjem održivog investiranja.

Da li smatrate da postoji dovoljno investitora kojima je u interesu tema održivog razvoja u Srbiji?

Privatni kapital je ključan za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja i stvaranje ekonomije koja je zasnovana na poštovanju svih globalnih resursa što unapređuje ljudsko društvo. S obzirom na činjenicu da su veće privatne firme i korporacije u svetu uslovljene zakonskom regulativom obelodanjivanja svoje ESG strategije i njene implementacije, postepeno se formiraju i timovi unutar kompanija koji se bave ESG pitanjima i na taj način se priprema i naša privreda za regulative koje su već stupile na snagu ili tek treba da se realizuju.

Da li mislite da održivo investiranje ima neku budućnost u našoj zemlji kao i u zemljama u regionu?

Čvrsto verujem da ima. Pre svega bitno je da se podigne svest privredi I ljudima o značaju održivog investiranja, I mislim da smo na dobrom putu ka tome. Zatim, kao I sa svakom promenom i novitetom potrebno je da se zajedničkim snagama izborimo da implementacija bude uspešna.

Šta mislite, koji su potencijalni problem sa kojima se investitori susreću na ovom polju?

U kratkom roku svakako da može delovati da nema dovoljno podsticaja (u smislu odnosa prinosa i rizika, pre svega kratkoročno posmatrano). Nasa regulativa još uvek nije izjednačena sa liderima u održivom razvoju. Ali ako uzmemo u obzir činjenicu da je većina preduzeća  (što kroz lanac snabdevanja, što kroz finansiranje od strane banaka) indirektno vezana za regulative EU, I očekujući da će ista I kod nas zaživeti, smatram da održivo investiranje nema alternative. Izazovi svakako postoje, ali se ne razlikuju  od onih kod tradicionalnog investiranja.

Zaključak

Održivo investiranje je ključna komponenta puta prema boljoj budućnosti. Ulaganje u infrastrukturu, tehnologiju i društveni razvoj treba da bude usmereno ka stvaranju ravnoteže između ekonomske dobiti, ekološke očuvanosti i društvene inkluzije.

Share post