Cliche logo

Manifestovanje – šta je i da li uspeva?

Koliko puta do sada si čula krilaticu ‘’manifestuj to’’ kada se obratiš nekome za savet o postizanju nekog životnog cilja?

Kao motivacija za akciju, manifestovanje može biti odlično. Kao zamena za akciju, to je propast.

Još su starije generacije primenjivale manifestovanje, ali se to posmatralo kao “moć pozitivnog razmišljanja”. Danas to mladi prihvataju kao koncept „manifestacije“.

Verujemo da te zanima da li ovo zaista ‘’radi posao’’ ili je reč o još jednom besmislenom trendu koji nema poentu?

Ideja o manifestovanju ishoda teško da je nova. Još su se kineski filozof Lao Ce i transcendentalista iz 19. veka Ralf Valdo Emerson zalagali za verzije identične ideje. Pored toga, postojala je knjiga pod nazivom „Moć pozitivnog razmišljanja“, pisca Normana Vinsenta Pila iz 1952. godine. U to vreme kritičari nisu bili naročito naklonjeni ovoj knjizi, ali sa više od 5 miliona prodatih primeraka – čitaoci su očigledno nešto izvukli iz toga.

Šta je zapravo manifestovanje?

Manifestovanje je mentalni proces zamišljanja i pozitivnog potvrđivanja željenog ishoda. To može biti na bilo koju temu: nova veza, pronalazak posla, unapređenje na poslu, dobar izgled ili unutrašnji mir. Ideja je da mentalno vežbanje može dovesti do postignuća u realnom svetu. 

Čak je i naš popularni teniser Novak Đoković neretko govorio o tome kako on najpre zamisli, vizuelizuje i ‘’proživi’’ svoje pobede i onda to samo posle sprovede u telo na terenu. Ove tehnike vizuelizacije takođe igraju ključnu ulogu u režimima treninga mnogih sportista, uključujući i olimpijskog plivača Majkla Felpsa. Zamišljanje neke akcije ili rutine aktivira iste regione u mozgu kao i samo fizičko vežbanje. Zato mnogi sportisti kažu da moraš prvo „da to vidiš pre nego što to uradiš“.

Zaista, brojne poznate ličnosti kako u svetu tako i kod nas propagiraju ovakav vid motivacije i pozitivnog razmišljanja. Na TikToku je ovo uveliko trend koji ne jenjava.

Manifestovanje zaista može pomoći ljudima da formulišu i ostvare svoje ciljeve – ali ne smemo to doživljavati kao nekakav lek za naše mentalno zdravlje.

Da li postoje različite tehnike manifestovanja?

Postoje različite tehnike manifestovanja. Neki zagovornici predlažu „dnevnik manifestovanja“, gde je potrebno da zapisuješ svoje ciljeve i beležiš sve korake koje preduzimaš ka njima.

Još jedna često primenjivana tehnika jeste tzv. recitovanje pozitivne mantre: „mislim da ja ovo mogu, mislim da mogu“ kao samo jedan od primera.

„Pisanje scenarija“ podrazumeva da zapišeš kako bi želela da se neka scena odigra: na primer, razgovor koji si nameravala da vodiš sa svojim šefom o povišici ili da pitaš osobu koja ti se sviđa da izađete na sastanak. Ideja iza ove tehnike je da se prenošenjem scene rečima može pomoći da se manifestuje poželjan kraj u realnom životu.

Da li manifestovanje zaista ‘’radi posao’’?

Potpuno legitimno pitanje koje sledi nakon čitave ove priče jeste: koliko je zapravo manifestovanje delotvorno u stvaranju realne promene?

Istraživali smo neke podatke i pronašli smo fascinantne rezultate.

Dobra vest je da postoje čvrsti naučni dokazi koji pokazuju da pozitivne reči i pozitivno razmišljanje mogu zaista poboljšati tvoje mentalno zdravlje i kvalitet života. Ključ je u poboljšanoj motivaciji. Stručnjaci za mentalno zdravlje odavno znaju da pozitivno razmišljanje zaista ima moć. Dakle, obrazac pozitivnog razmišljanja ti zapravo može pomoći da se ponašaš tako da ideš ka uspehu.

Otac pozitivne psihologije, Martin Seligman, razvio je koncept „naučenog optimizma“ koji se bazira na tome da uvek treba gledati pozitivno, umesto da se žališ kada te nešto zadesi ili bi moglo da te zadesi. Poznato je i da optimizam takođe može uticati na tvoje fizičko zdravlje.

Naučni podaci pokazuju značajnu vezu između mozga (razmišljanja) i tela. Zahvaljujući neuroplastičnosti našeg mozga, optimistično razmišljanje stvara nove neuronske puteve koji poboljšavaju naše mentalno zdravlje. 

Manifestovanje nije zamena za akciju!

Nije sve tako pozitivno kod manifestovanja. Naše razmišljanje će postati previše optimistično ako zaključimo da će automatski proizvesti željeni rezultat. I da se vratimo na rečenicu s početka ovog teksta: Kao motivator za akciju, manifestovanje može biti odlično – ali kao zamena za akciju je prava propast. 

Manifestovanje takođe može izazvati osećanje krivice kada se željeni ishod ne postigne.

Pozitivno razmišljanje samo po sebi ne može prevazići recimo siromaštvo ili ozbiljne mentalne i fizičke zdravstvene probleme. 

Zato pažljivo gazi granicu između zdrave motivacije i nezdravog preterivanja. Takođe moraš da izbegavaš da se fokusiraš na stvari koje ne možeš da kontrolišeš. 

Budi realna u svojim ciljevima.

Share post